Projekti

Projekti (18)

JKP”Lim” privodi kraju radove na sanaciji rezervoara na Jezdovića Kosi, što će omogućiti da se smanji pritisak, a time i kvarovi na vodovodnoj mreži. Vrednost investicije je oko 8 miliona dinara

Novi cevovod već je postavljen i u toku su završni radovi koji se odnose na sanaciju rezervoara na Jezdovića Kosi, jednog od najbitnijih objekata gradskog vodovoda koji, uprkos toj činjenici, nije bio u funkciji godinama.

-Radi se katodna zaštita cevovoda, obavlja se zamena ventila i nadamo se da će uskoro ovaj rezervoar biti u funkciji, kaže direktor JKP”Lim” Enis Memišahović.

Svojevremeno, zbog pucanja cevi, rezervoar je bio isključen iz sistema, jer je pretila opasnost okolnim kućama. Šta će ova sanacija značiti za kvalitet vodosnabdevanja?

2

-Dobijamo akumulaciju od 2000 metara kubnih vode jer je to največi rezervoar našeg gradskog vodovoda. Time dobijamo i rezerve vode, što će smanjiti pritisak u mreži za oko 3 bara na području koje gravitira ovom objektu. Samim tim, biće manje kvarova na mreži, ističe Memišahović.

Projekat sanacije rezervoara Jezdovića Kosa finansirala je Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije, a vrednost je oko 8 miliona dinara.

 

 

 

Izvor: List "Polimlje"

1

 

„Dobro je što je Vlada Srbije donela odluku kojom će se generalno rešavati pitanje deponija za više opština, među kojima je i naša“, kaže Enis Memišahović, direktor JKP“Lim.

Skupština opštine Prijepolje usvojila je izveštaj o poslovanju u 2017. jedinog javnog preduzeća čiji je osnivač, a postala je praksa da se o JKP“Lim“ barem tromesečno razgovara na skupštinskim zasedanjima kako bi se redovno pratili svi detalji koji utiču na stanje u preduzeću koje je od vitalnog značaja za svaku lokalnu samoupravu i njene građane. Zato je i JKP“Lim“ stalno u fokusu, a rezultati koji su ostvareni u prethodnom periodu izazivaju respekt.

Direktor JKP“Lim“ Enis Memišahović kaže da je 2017.godina bila sigurno najteža godina u istoriji ovog preduzeća.

-Kažem to zato što su prošle godine sve obaveze preduzeća dostigle vrhunac, odnosno svi rokovi su isticali, a bila je i jedna od najtežih i najhladnijih zima koje se pamte, što je otežalo dodatno rad svih jedinica preduzeća. Uz sve to, bila je više dana blokirana i deponija u Stanjevinama. Iz svega smo uspeli da izađemo i da smanjimo obeveze sa 90 na 35 miliona dinara, kaže Memišahović.

Od spomenutih 35 miliona dinara, koliko su finansijske obaveze u ovom trenutku, dominira dug prema robnim rezervama za isporučeni mazut za proteklu grejnu sezonu, što je posledica dugogodišnjeg prenošenja dugova za energente iz sezone u sezonu. Naime, od tih 35 miliona dinara, 6 miliona dinara JKP“Lim“ ima obaveze prema drugim dobavljačima,a sve ostalo je za mazut. Memišahović veruje da će dobar deo duga vratiti do početka nove grejne sezone, da će naplata biti efikasnija, a na redu je i ulaganje u remont tri kotlarnice na mazut, u vrednosti od 2,5 miliona dinara, a sredstva je opština već obezbedila.

-I pored tog teškog stanja u 2017.godini obezbedili smo, u saradnji sa opštinom, sredstva za završetak radova na vodovodu u Lukama koji je ove godine u funkciji, projekat za rekontrukciju postrojenja za preradu vode na Seljašnici,a puštena je u rad i fabrika vode u Brodarevu. Veoma važan je i projekat za zamenu cevovoda. Svi ti projekti su u toku i dobar deo radova je već izveden. Sredstva za investicije su od Vladine kancelarije za javna ulaganja. Najbitnija je stvar da je posle mnogo godina preduzeće oslobođeno kredita. To znači da nema obaveza prema bankama i ne plaća više kamate, kaže Memišahović.

Možda zvuči „sitno“ ali i obezbeđivanje samo dva „osnovna sredstva za rad“ je od ne malog značaja za funkcionisanje komunalnih službi. Tako je posle 3 godine osposobljeno vozilo za čišćenje septičkih jama,a od Beogradskog zelenila dobijen je traktor sa priključnim mašinama za posipanje soli i košenje.

2

 

Prošlo je pola 2018.godine. Planovi?

-U 2018.godinu ušli smo sa planom da sve obaveze koje imamo prema dobavljačima na vreme servisiramo što se ostvaruje prethodnih meseci. Planiramo da nabavimo vozilo za održavanje rasvete, ako dobijemo podršku opštine. Radi se više projekata, a među njima je pri kraju projekat rezervoara na Pušini. U toku je izrada projekta vodovoda za Miosku, novog sekundarnog vodovoda za neselje prema hidrocentrali u Seljašnici, rekonstrukciju sekundarne mreže u Lukama, zamene cevi na mostu u Grobnicama sa prelazom prerađene vode. Veoma je važno da imamo gotove projekte kako bi mogli da konkurišemo za donatorska sredstva.

Svakako je najvažnija komunalna vest stigla sa nivoa Vlade Srbije, a vezana je za rešavanje problema više deponija, među kojima je i prijepoljska.

Vlada je donela odluku da se transfer stanica gradi na području opštine Nova Varoš, a da se smeće odvozi na deponiju Duboko u Užicu. Sada sve zavisi od lokalnih samouprava koje treba da ulože sredstva za stavljanje u funkciju transfer stanice.

Da li se mogu iskoristiti sredstva Vlade Slovenije koja su bila namenjena upravo za izgradnju transfer stanice za potrebe prijepoljske opštine? Odnosno, da 800.000 evra koje je svojim budžetom za ovu godinu predvidela Vlada Slovenije bude naš ulog u investiciju transfer stanice za četiri opštine?

-Ostaje otvorena mogućnost da sredstva ne propadnu i da se usmere ispred naše opštine u izgradnju transfer stanicu. Koliko sam informisan, predsednik opštine Dragoljub Zindović razgovara na tu temu. Ono što je dobro je da je Vlada Srbije na sebe preuzela rešavanje najkompleksnijeg problema ne samo kad je reč o našoj opštini i što Vlada Srbije stoji iza ovoga i što su sve opštine koje imaju sličan problem zajedno usmerene da ga rešavaju. Kako stoji u odluci, međusobna prava i obaveze u zajedničkom obezbeđivanju i organizovanju upravljanja otpadom uređuju se sporazumom skupština opština, a realizaciju sporazuma pratiće Ministarstvo za zaštitu životne sredine. To će olakšati i našoj opštini da konačno zatvorimo smetlište u Stanjevinama. Koliko će sredstava biti uloženo zavisiće od odabranog rešenja. Ni vlada, ni opštine nemaju budžetirana sredstva za ovo, pa će se o obezbeđivati od naplate komunalnih usluga, a detalji će biti jasnije određeni u narednom periodu. A dok se sve to ne reši? Pa, mi ćemo i dalje „trpati“ smeće u Stanjevinama, kaže Enis Memišahović.

Bitna vest za Prijepolje je da je Ministarstvo za energetiku odabralo stručnog konsultanta za implementaciju projekta izgradnje toplane na biomasu. Realno je da radovi počnu čak i u ovoj godini, odnosno čim bude usvojen Detaljni plan regulacije za Šehovića Polje.

I ono što smo ostavili za kraj, a što ni malo nije manje važno za JKP“Lim“ je da je direktor uputio još jedan zahtev Vladi Srbije da odobri zapošljavanje 12 radnika na privremenim i povremenim poslovima i očekuje se da stigne zvanični odgovor kako bi se raspodelili u vodovodu i održavanju gradske čistoće. Naime, od 134 radnika, koliko ih je bilo pre dve godine, u JKP“Lim“ rade trenutno 123 ali su deficitarni upravo oni na „operativnim“ poslovima.

 

Izvor: List "Polimlje"

 

Od juče popodne jedno od najvećih naselja imaće dovoljne količine vode. Slede projekti za Nepek i Tomovinu, kazao je za „Polimlje“ direktor JKP“Lim“ Enes Memišahović

Direktor JKP“Lim“ Enis Memišahović potvrdio nam je da je juče, bez ikakve ceremonije i pompe, pušten u rad vodovod u Lukama, jedan od najvažnijih i najskupljih komunalnih projekata u poslednjoj deceniji.

-Tačno je da smo pustili u rad vodovod i da će Luke imati uredno snabdevanje vodom u narednom periodu posle 12 godina, od kako su počeli prvi radovi da se ovo prigradsko naselje priključi na gradski vodovod i na kvalitetan način obezbedi vodosnabdevanje, kaže Memišahović.

Radovi na vodovodu u dužini od 3 kilometra u Lukama počeli su 2006.godine ali je bilo dosta prekida. Poslednjih godina intenzivirani su i uloženo je oko 40 miliona dinara. Naime, ovaj deo opštine snabdevao se vodom koja je vodila cevovodom kroz ulicu Rajka Divca ali je količina bila nedovoljna, pritisak je bio slab i više kote su tokom dana ostajale i bukvalno vez vode. Zbog toga, već godinama domaćinstva nisu dobijala nove dozvole da se priključe na vodovod jer bi bilo ugroženo ukupno vodosnabdevanje Luka koje su u protekle dve decenije doživele građevinsku ekspanziju.

 

2

  Poslednja faza radova počela je pre tri meseca

 

Direktor JKP“Lim“ Enis Memišahović je istakao posebno da je posle 12 godina obezbeđena i upotrebna dozvola za ovaj komunalni objekat što nije bilo ni malo lako.

-Sledeća faza su naselja Nepek i Tomovina koji bi trebalo da budu priključeni na primarni vodovod ali je potrebno da opština uradi projekat jer je već doneta odluka, kaže Memišahović i naglašava da je za Luke zaista bilo dosta angažmana pojedinaca. Pored stručnih radnika komunalnog preduzeća, direktor JKP“Lim“ istakao je posebno angažaman predsednika opštine Dragoljuba Zindovića, Svetlane Slović iz Kancelarije za lokalni razvoj i Ediba Kajevića, člana Opštinskog veća koji su doprineli da se ovaj posao na vodovodu Luke privede kraju.

 

Izvor: List "Polimlje"

Kroz projekat “Poboljšanje kvaliteta života građana kroz izgradnju vodovodne infrastrukture” vredan oko 21 milion dinara, finansiran iz sredstava Evropske unije, završena je izgradnja vodovoda Luke, faza II.

To je poslednja deonica primarne vodovodne mreže u Lukama, kojim je urađeno 880 metara primarnog vodovoda, od Osnovne škole “Sveti Sava” do izlaska iz naselja Luke.

Izgradnja ovog vodovoda će znatno doprineti poboljšanju kvaliteta života građana opštine Prijepolje.

U ovoj godini biće investirano preko 50 miliona dinara u poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja. Vodovod u Lukama biće zvanično pušten u rad narednog meseca. Dugovanja JKP“Lim“ značajno smanjena ali preduzeću još dosta duguju i građani i privreda. Grejanje na biomasu budućnost ali brzina realizacije zavisi od države kao i rešenje problema deponije.

Na martovskoj sednici Skupštine opštine odbornici su usvojili program rada sa finansijskim planom JKP“Lim“ za 2018.godinu ali su, takođe, imali priliku da se upoznaju i sa stanjem u ovom jedinom javnom preduzeću čiji je osnivač opština Prijepolje i to na osnovu iscrpnih podataka o poslovanju u poslednjem kvartalu 2017.godine. Direktoru Enisu Memišahoviću upućeno je niz pohvala zbog vidljivih pomaka u smanjivanju gubitaka JKP“Lim“ i angažovanju na konsolidaciji preduzeća. Ono što je, svako, veoma značajno su ulaganja koja su planirana u ovoj godini. Naš razgovor smo i započeli sa investicijama vezanim za vodosnabdevanje jer je to osnovna delatnost JKP“Lim“.

-Ove godine biće dosta investirano u poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja. Biće uložena sredstva u Fabriku vode na Seljašnici, osposobljavanje rezervoara Jezdovića Kosa, završava se druga faza vodovoda u Lukama, u planu je izgradnja rezervoara na Pušini, kao i radovi na vodovodu Mioska. Ukupna vrednost investicija je oko 50 miliona dinara i sve je već u fazi realizacije, izuzev rezervoara na Pušini za koji očekujemo sredstva. Projekat je urađen ali je potrebno obezbediti oko 35 miliona dinara.

Da krenemo najpre od Fabruike vode na Seljašnici. Šta se radi?

-Rekonstruišemo cevnu galeriju, što je prvi put od izgradnje postrojenja. To je srce sistema Fabrike za proizvodnju vode, a vrednost radova je 14 miliona dinara koje smo obezbedili preko Kancelarije za javna ulaganja, a izvođač je „Jedinstvo“ iz Užica.

O rezervoaru na Jezdovića Kosi već dugo se ništa ne govori. Svojevremeno je spominjan kao jedan od najznačajnijih objekata u sistemu gradskog vodovoda. Šta se dogodilo?

-Ovaj rezervoar godinama nije uopšte u funkciji. Neophodno je da se promeni 400 metara cevovoda koji je u lošem stanju kako bi voda stigla do rezervoara. Kad se stavi u funkciju biće značajna akumulacija jer mu je kapacitet 2000 kubika. Radovi će početi ovih dana, a vrednost je 7,7 miliona dinara.

Kada će vodovod u Lukama biti pušten?

-Radovi u okviru druge faze su pri kraju, mi smo završili preostali deo prve faze i u maju se može očekivati puštanje u rad ovog vodovoda u koji je uloženo ukupno oko 50 miliona dinara.

Spomenuli ste rezervoar na Pušini. Kako obezbediti sredstva?

-To je takođe veoma važan objekat u sistemu vodosnabdevanja jer je reč o akumulaciji čiji je kapacitet 600 kubika vode. To bi bilo veoma značajno za vodovod u Lukama. Mi ćemo aplicirati gde god je to moguće kako bi obezbedili sredstva.

Na sednici Skupštine opštine spomenuli ste i probleme sa kanalizacijom koja se ređe spominje. Kakvo je stanje na ovoj mreži?

-Trebalo bi razmišljati u pravcu izgradnje Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. To je ogromna investicija ali bi verovatno moralo da se počne sa faznim ulaganjem. Idejni projekat postoji, određena je lokacija na reci Ljupči ali se dalje nije odmaklo. Ako bih jednom rečenicom ocenio stanje kanalizacione mreže onda bih rekao da ono nije dobro. Mreža je dotrajala, dosta toga nije završeno na vreme i posledice stižu sa uvećanjem broja korisnika. Mi ne gazdujemo kanalizacijama u Brodarevu, Velikoj Župi i Zalugu ali otklanjamo sve kvarove čim građani pozovu. U toku je popis svih korisnika kako bi našli model da preuzmemo ove kanalizacije i naplaćujemo uslugu. Veliki problem su kolektori koji idu direktno u reke ali to je generalni problem u Srbiji koji će morati da se rešava na državnom nivou, baš kao i deponije jer mnogo toga zavisi upravo od države.

Kad spomenuste deponiju, da li ima ikakvih pomaka u dobijanju saglasnosti za transfer stanicu jer je očigledno da brdo smeća u Stanjevinama nastavlja da raste?

1

-Mi i dalje odlažemo smeće u Stanjevinama. Ili da kažem slikovitije: mi „trpamo“ tamo smeće .Moja ideja je da na kraći rok ublažimo problem odvoženjem smeća na zajedničku deponiju Priboja i Nove Varoši jer smo svojevremeno i mi ulagali u pripremu ove lokacije, ali još nema odgovora. Slao sam dopise opštini o trenutnom stanju ali nema pomaka.Opština je u kontaktu sa nadležnim ministarstvom ali nemam informaciju dokle se stiglo sa predlogom da se u Strugovima gradi transfer stanica. Istina je da smo od toga dosta očekivali jer je dobar deo sredstava obezbeđen.

Ako ne stigne odgovor sa nivoa države, da li će propasti sredstva koja je za ove namene opredelila Vlada Slovenije svojim budžetom za 2018.godinu?

-Moglo bi se tako reći ukoliko se ne nađe lokacija jer su ta sredstva od oko 800.000 evra predviđena u budžetuVlade Slovenije za 2018. odnosno izgradnja transfer stanice bi trebalo da se realizuje u 2018.godini uz pomoć tih sredstava.

Grejna sezona se završava. Ova usluga je još jedna „bolna“ tačka JKP“Lim“.

-Završili smo sa nabavkom energenata i svodimo upravo stanje. Zima jeste bila blaga ali to nije umanjilo problem, niti je umanjilo potrošnju energenata. Nabavljeno je 750 tona mazuta, jer smo „peglali“ dug prema Gimnaziji. Naime, pošto je prethodnih godina JKP“Lim“ bilo u lošoj situaciji, a ova kotlarnica je zajednička, Gimnazija je nabavljala više energenata, pa smo ove godine vratili i taj dug. Potpisali smo sa Direkcijom za robne rezerve da do 2020.godine vratimo sve količine mazuta(280 tona) koje su nam posuđene. Obaveze su još uvek velike za mazut i za ovu sezonu jer se uvek dug prenosio iz prethodne. Sad je taj dug za mazut oko 40 miliona dinara.

Grejanje veoma opterećuje JKP“Lim“ već više od jedne decenije. Prijepolje je među deset opština sa kojima je nadležno ministarstvo potpisalo sporazu o finansiranju izgradnje kotlarnica na biomasu uz nemačku banku kao partnera. Grad bi trebalo u dogledno vreme da pređe sa skupog grejanja na mazuit na grejanje na biomasu koje je zbog dobrih resursa, za nas daleko jeftinije. Dokle se stiglo?

-Grejanje na biomasu je budućnost jer raspolažemo sa tim gorivom, ima ga dovoljno i to će omogućiti da ceo grad bude obuhvaćem sistemom daljinskog grejanja. Suština je da novac ostaje u ovoj opštini za energente, jer je do sada za mazut odlazilo oko 40 miliona dinara, dosta lokalne radne snage može se uključiti u dopremanje biomase. Postoji predstudija za jednu kotlarnicu kod Gimnazije,a drugu bi uključili na Stadionu. Ali i ovo ulaganje i brzina realizacije zavise od države jer ona vodi proceduru baš kao i kod deponija. Potreban nam je glavni projekat koji će pokazati visinu ulaganja.

 

2

Vratili ste se sa studijskih putovanja po Češkoj i Belorusiji. Oba su vezana upravo za upoznavanje sa sistemom grejanja na biomasu. Kakva su saznanja?

-Bio sam u delagaciji opština i toplana koje su obišle Češku, odnosno grad Trebič. U Belorusiji smo predsednik opštine Zindović i ja dobili poziv da budemo deo delegacije koja je obišla gradove Orša i Minsk. Upoznali su nas sa postrojenjima koja su na biomasu, različite snage i vrste čija je vrednost od 2 do 20 miliona dinara. Radi se o inovativnim rešenjima ali prilagođenim uslovima opština koje su nerazvijene. Mogućnosti su velike, koriste se različiti energenti, a kod nas je to drvna sečka i to je u ovom trenutku energent koji je 4 puta jeftiniji od mazita. Svakako je to veoma važno za ovaj grad ali o rokovima nisam kompetentan da govorim.

Da se vratimo svakodnevici. Kako je sada stanje sa dugovanjima?

-Dugovanja smo znatno smanjili. Naše obaveze trenutno su ukupno oko 40 miliona dinara za mazut, a prema ostalim dobavljačima kreću se ispod 10 miliona dinara. Sa naplatom i dalje ima ozbiljnih problema ali nalazimo sve zakonske mogućnosti da to poboljšamo. Dugovanja prema nama su 220 miliona dinara. Od toga 115 miliona su dugovanja preduzeća koja su u stečaju ili više ne rade i to je teško naplativo. Privreda i građani duguju oko 90 miliona dinara, a 15 mliona je u sudskom postupku. Najveći problem nam je i dalje dotrajala oprema i mehanizacija i odliv zaposlenih zbog penzije ili bolovanja, tako da je broj izvršilaca mali, posebno na osnovnim poslovima, odnosno iznošenju smeća, čišćenju i održavanju vodovoda. Sve je manje majstora u preduzeću, a novo zapošljavanje nije dozvoljeno. Javni radovi donekle ublažavaju ovaj ozbiljan problem.

Imenovani ste za direktora u punom mandatu. Kako vidite JKP“Lim“ za četiri godine?

-Nadam se da posle 2020.godine većina problema neće više biti aktuelna. Mislim da je to realno, posebno kad je reč o lokaciji za deponiju i vodosnabdevanje jer se tu očekuju i najozbiljniji pomaci. Voda je naša osnovna delatnost i za građane najvažnija, to je i razlog postojanja ovog javnog preduzeća. Prošlu godinu je obeležilo puštanje u funkciju vodovodnog postrojenja u Brodarevu, ovu svakako vodovod za Luke, a idemo u pravcu proširenja mreže da bi što više ljudi imalo kvalitetnu vodu sa gradskog vodovoda. Mislim da ćemo ući i u ozbiljnu fazu izgradnje toplane na biomasu ali isto tako mislim da grejanje treba odvojiti iz ovog preduzeća jer ugrožava osnovnu delatnost. Jedini način da ove dve delatnosti, značajne za građane, funkcionišu kvalitetno je da budu odvojene, uz mogućnost formiranja novog javnog preduzeća.To su, uostalom oblasti koje su u direktnoj ingerenciji lokalnih samouprava.

 

Izvor: List "Polimlje"

Jučerašnje celodnevno isključivanje potrošača sa gradskog vodovoda JKP“Lim“ je višestruko iskoristilo.

 

Svakako su najznačajniji radovi bili na privremenom rešenju vodovodne mreže dok traje sanacija mosta u Šarampovu. Polietilenskim cevima urađen je prelaz preko mosta na improvizovanoj platformi. To znači da neće biti problema sa snabdevanjem grada vodom tok traju radovi na rekonstrukciji mosta. Sanacijom mosta, kako navodi direktor JKP“Lim“ Enis Memišahović, trajno će biti rešen problem, već su postavljene šahte sa desne strane, tako da će Prijepolje dobiti još jedan kvalitetan deo vodovodne mreže.

 

Izvor: List "Polimlje"

 

Međunarodni dan žena ili, kolokvijalno, 8. mart (Osmi mart), dan je posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

2

Kako je to već odavno postala tradicija, u Javnom komunalnom preduzeću "Lim" iz Prijepolja i ove godine je obežen 8. mart - Dan žena. Na prigodnom koktelu u kojem su prisustvovale pripadnice lepšeg pola koje su nekada radile u ovom preduzeću kao i one koje sada rade u preduzeću, direktor Enis Memišahović je čestitao praznik prisutnim damama uz podelu skromnih poklona.

3

 

    

eu

 

 

     Kroz projekat “Poboljšanje kvaliteta života građana kroz izgradnju vodovodne infrastrukture” vredan oko 21 milion dinara koji finansira Evropska unija, počela je izgradnja vodovoda "Luke", faza II.

 

     Nadzorni organ i izvodjač radova su krenuli sa radovima na dovršetku preostalog dela vodovoda u Lukama, koji će trajati osam nedelja.

 

     To je poslednja deonica primarne vodovodne mreže u Lukama, kojim će se dobiti 880 metara primarnog voda, od Osnovne škole “Sveti Sava” do izlaska iz naselja Luke.

 

     Ugovorom koji teče od 13.02.2018.godine predvidjeno je da radovi traju ukupno osam nedelja, odnosno dva meseca.

Radovi su povereni “CMC grupi” iz Beograda a nadzorni organ je “IB Inžinjering” iz Nove Varoši.

Tokom nastavka radova vodosnabdevanje ovog i okolnih naselja će biti uobičajeno.

Gledajući prošlu grejnu sezonu rentabilnost poslovanja obezbedilo bi povećanje cena grejanja od 30 odsto. Znajući standard i mogućnosti korisnika, Opštinsko veće je predložilo minimalno, a to je 12,5 odsto. Odluku će doneti Skupština opštine, a do tada se primenjuju prošlogodišnje cene. Grejanje grada na biomasu jedan od najznačajnijih energetskih projekata u Srbiji koji finansira Nemačka razvojna banka, a među samo 10 opština je i prijepoljska. Realizacija se očekuje tokom naredne tri godine.

A

Predsednici deset opština i predstavnici komunalnih preduzeća i Vlade Srbije, na poziv vlasnika austrijskih fabrika „Herz“ i „Binder“ , posetili su ove firme koje se bave proizvodnjom kotlova na biomasu, kako bi se upoznali sa mogućnostima i kapacitetima koji će biti iskorišteni prilikom izrade i realizacije projekta prelaska ovih opština na nov način grejanja koji finansira Nemačka razvojna banka.

Prema rečima v.d.direktora JKP “Lim“ Enisa Memišahovića, iskustva su pozitivna ali glavnu reč u ovom poslu vodi Vlada Srbije koja je imenovala komisiju koja će izraditi projekat tokom 2018.godine. To znači, u našem konkretno slučaju, da bi bile sagrađene dve kotlarnice, jedna pored Gimnazije, a druga na Brijegu, kako bi grad mogao koristiti toplotnu energiju obezbeđenu pomoću drvne mase. Realizacija ovog energetskog programa predviđena je tokom tri godine.

Do tada, međutim, pitanje organizovanja grejanja se mora rešavati na već standardan način, a on je i ove godine bio propraćen nizom problema. Jedan od njih je, svakako, što je tek u septembru doneta odluka da se i ove sezone usluga grejanja ponovo poveri JKP “Lim. Tako je preduzeće imalo i malo vremena ali i malo sredstava da se pozabavi osnovnim remontom kotlarnica kako bi na vreme počela grejna sezona. Do sada je, prema rečima Memišahovića, uloženo oko milion i po dinara, ali se i dalje, u „hodu“ rešavaju svi problemi koji nastaju u sistemima koji su već odavno dotrajali.

-Nabavili smo 150 tona mazuta, po ceni od 53 dinara po kilogramu i to će biti dovoljno do kraja ovog meseca. Takođe smo nabavili i ugalj, koji je potreban za kotlarnice za zgradu u kojoj je Gradska apoteka, odnosno za stambeni blok „Pijaca“. Na žalost, na kraju prošle grejne sezone, negde od aprila, kotao u ovoj kotlarnici je van upotrebe, javna nabavka, koju je sprovela opština je završena i očekuje se da bude isporučen nov kotao, čija je vrednost oko 5 miliona dinara. Mi smo već počeli sa demontažom starog kotla i prateće opreme, tako da očekujemo da sve bude u funkciji u najoptimalnijem mogućem vremenu, kaže za „Polimlje“ v.d.direktora Enis Memišahović.

Međutim, kad se dotaknemo cene, onda je to posebna priča jer tu nastaje vrlo ozbiljan problem koji je sam po sebi složen. Tako je već godinama.

Naime, prošla zima bila je veoma hladna i duga, a uz to je išlo i povećanje cene mazuta u sred sezone. Zbog toga je JKP“Lim“ izgubilo na grejanju 10 miliona dinara, što je moralo uticati na funkcionisanje svih ostalih delatnosti ovog javnog preduzeća.

-Gledajući prošlu godinu, kaže Memišahović, rentabilnost poslovanja obezbedilo bi povećanje cena grejanja od 30 odsto. Međutim, svi smo mi svesni kakav je standard korisnika usluga grejanja u ovoj opštini i odlučeno je da to povećanje zaista bude najminimalnije, te je Opštinsko veće predložilo da to bude 12,5 odsto. Naravno, konačnu odluku o povećanju cena donosi Skupština opštine Prijepolje, a do tada se primenjuju prošlogodišnje cene.

Ne treba zaboraviti da su tri kotlarnice u Prijepolju na mazut koji je najskuplji energent i on čini 70 odsto cene grejanja, a najveći broj korisnika usluge grejanja upravo se greje na ovaj energent.

Podsetićemo da je prošlogodišnja cena grejanja stanova po kvadratnom metru iznosila 234,80 dinara ( sa porezom), a škola, obdaništa i privrednih koricnika 293,49 dinara. Ukoliko Skupština opštine prihvati predlog o minimalnom povećanju ove usluge, cena grejanja stambenog prostora iznosila bi 264,14 dinara (sa porezom), odnosno 330,18 dinara za škole, obdaništa i privredne korsnike.

 

Izvor: List "Polimlje"

 

Predsednik opštine Dragoljub Zindović sa saradnicima primio je inženjere iz Slovenije i na radnom dogovoru analizirali sve uslove za postavljanje opreme i nabavku specijalnih vozila za transfer stanicu namenjenu komunalnom otpadu. Lokaciju u Strugovima ocenili kao izvanrednu jer će biti moguća potpuna zaštita okoline

Izvršnog direktora kompanije „Hidroinženiring d.o.o“ sa sedištem u Ljubljani Davora Račiča i inženjera Mihu Kordiša, stručnjaka za projektovanje centara za zbrinjavanje komunalnog otpada, primio je juče predsednik opštine Dragoljub Zindović sa saradnicima kako bi na radnom sastanku precizirali sve detalje vezane za izgradnju transfer stanice za zbrinjavanje komunalnog otpada, pošto je Vlada Republike Slovenije prihvatila projekat i izdvojila 800.000 evra za realizaciju prve faze ove investicije koja bi omogućila rešavanje najvećeg problema prijepoljske opštine, a to je deponovanje smeća i zatvaranje smetlišta u Stanjevinama.

Na sastanku su predočene varijante opreme koja je neophodna za rad transfer stanice gde bi se sakupljeni otpad selektovao i balirao što bi praktično onemogućilo stvaranje deponije, odnosno doprinelo savremenom načinu zbrinjavanja komunalnog otpada. Sastanku su prisustvovali i zamenik predsednika opštine Stanko Kijanović, Edib Kajević, član Opštinskog veća zadužen za investicije i v.d.direktora JKP“Lim“ Enis Memišahović

 

 

Razmatarjući predloge, odabarana je najekonomičnija i najefikasnija varijanta za prijepoljske uslove, a uključeno je i specijalno vozilo koje će konačno omogućiti da se selektovani, odnosno otpad iz kontejnera transportuje na adekvatan način kako se to čini u sredinama koje su već dobrim delom rešile ove akutne komunalne probleme.

Posle radnog dogovora i konsultacija vezanih za dalja postupanja kad je reč o dokumentacija koja je neophodna da bi se odabrao izvođač, a osnovni građevinski radovi počeli, slovenački stručnjaci zajedno sa rukovodstvom prijepoljske lokalne samouprave obišli su još jednom lokaciju u Strugovima.

-Na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva kad je reč o projektovanju regionalnih centara za zbrinjavanje otpada i transfer stanica u Sloveniji, gradovima iz regiona ali i šire, mogu reći samo da je ovo izvanredna lokacija i da ja nigde u Sloveniji, gde smo gradili transfer stanice, nisam imao ovako dobre uslove. Mesto je idealno jer nema naselja u neposrednoj blizini, nalazi se pored magistralnog puta, sklonito je vizuelno i ne narušava ambijent, ne ugrožava vodotok, a transfer stanica je takav komunalni objekat koji onemogućava zagađivanje okoline, rekao nam je inženjer Miha Kordiš čije su stručne reference impozantne.

 

U ovom trenutku inženjeri slovenačke kompanije završili su transfer stanicu na Žabljaku, grade postrojenje za prečišćavanje vode na Zlatiboru, a uskoro će i transfer stanicu u Čajetini.

Kako to kaže i projekat, transfer stanica se sastoji od postrojenja koje će biti montirano na opštinskoj parceli u Strugovima, selektovanje otpada se radi mašinski, a sam proces omogućava zapošljavanje jednog broja ljudi, iako je reč o savremenoj tehnologiji. Količina otpada koji ostaje nakon selektovanja i baliranja ispod je 30 odsto od ukupno prikupljenog.

Odobrena sredstva koja su polovina od ukupne vrednosti investicije Vlada Republike Slovenije je je već budžetirala za 2018.godinu kada bi trebalo i da se završi prva faza transfer stanice za komunalni otpad u Prijepolju.

 

 

Izvor: List "Polimlje"