Intervju za list„Polimlje“: Enis Memišahović, direktor JKP“Lim“ - VELIKI POMACI U VODOSNABDEVANJU

Ocenite ovaj članak
(0 Glasova)

U ovoj godini biće investirano preko 50 miliona dinara u poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja. Vodovod u Lukama biće zvanično pušten u rad narednog meseca. Dugovanja JKP“Lim“ značajno smanjena ali preduzeću još dosta duguju i građani i privreda. Grejanje na biomasu budućnost ali brzina realizacije zavisi od države kao i rešenje problema deponije.

Na martovskoj sednici Skupštine opštine odbornici su usvojili program rada sa finansijskim planom JKP“Lim“ za 2018.godinu ali su, takođe, imali priliku da se upoznaju i sa stanjem u ovom jedinom javnom preduzeću čiji je osnivač opština Prijepolje i to na osnovu iscrpnih podataka o poslovanju u poslednjem kvartalu 2017.godine. Direktoru Enisu Memišahoviću upućeno je niz pohvala zbog vidljivih pomaka u smanjivanju gubitaka JKP“Lim“ i angažovanju na konsolidaciji preduzeća. Ono što je, svako, veoma značajno su ulaganja koja su planirana u ovoj godini. Naš razgovor smo i započeli sa investicijama vezanim za vodosnabdevanje jer je to osnovna delatnost JKP“Lim“.

-Ove godine biće dosta investirano u poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja. Biće uložena sredstva u Fabriku vode na Seljašnici, osposobljavanje rezervoara Jezdovića Kosa, završava se druga faza vodovoda u Lukama, u planu je izgradnja rezervoara na Pušini, kao i radovi na vodovodu Mioska. Ukupna vrednost investicija je oko 50 miliona dinara i sve je već u fazi realizacije, izuzev rezervoara na Pušini za koji očekujemo sredstva. Projekat je urađen ali je potrebno obezbediti oko 35 miliona dinara.

Da krenemo najpre od Fabruike vode na Seljašnici. Šta se radi?

-Rekonstruišemo cevnu galeriju, što je prvi put od izgradnje postrojenja. To je srce sistema Fabrike za proizvodnju vode, a vrednost radova je 14 miliona dinara koje smo obezbedili preko Kancelarije za javna ulaganja, a izvođač je „Jedinstvo“ iz Užica.

O rezervoaru na Jezdovića Kosi već dugo se ništa ne govori. Svojevremeno je spominjan kao jedan od najznačajnijih objekata u sistemu gradskog vodovoda. Šta se dogodilo?

-Ovaj rezervoar godinama nije uopšte u funkciji. Neophodno je da se promeni 400 metara cevovoda koji je u lošem stanju kako bi voda stigla do rezervoara. Kad se stavi u funkciju biće značajna akumulacija jer mu je kapacitet 2000 kubika. Radovi će početi ovih dana, a vrednost je 7,7 miliona dinara.

Kada će vodovod u Lukama biti pušten?

-Radovi u okviru druge faze su pri kraju, mi smo završili preostali deo prve faze i u maju se može očekivati puštanje u rad ovog vodovoda u koji je uloženo ukupno oko 50 miliona dinara.

Spomenuli ste rezervoar na Pušini. Kako obezbediti sredstva?

-To je takođe veoma važan objekat u sistemu vodosnabdevanja jer je reč o akumulaciji čiji je kapacitet 600 kubika vode. To bi bilo veoma značajno za vodovod u Lukama. Mi ćemo aplicirati gde god je to moguće kako bi obezbedili sredstva.

Na sednici Skupštine opštine spomenuli ste i probleme sa kanalizacijom koja se ređe spominje. Kakvo je stanje na ovoj mreži?

-Trebalo bi razmišljati u pravcu izgradnje Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. To je ogromna investicija ali bi verovatno moralo da se počne sa faznim ulaganjem. Idejni projekat postoji, određena je lokacija na reci Ljupči ali se dalje nije odmaklo. Ako bih jednom rečenicom ocenio stanje kanalizacione mreže onda bih rekao da ono nije dobro. Mreža je dotrajala, dosta toga nije završeno na vreme i posledice stižu sa uvećanjem broja korisnika. Mi ne gazdujemo kanalizacijama u Brodarevu, Velikoj Župi i Zalugu ali otklanjamo sve kvarove čim građani pozovu. U toku je popis svih korisnika kako bi našli model da preuzmemo ove kanalizacije i naplaćujemo uslugu. Veliki problem su kolektori koji idu direktno u reke ali to je generalni problem u Srbiji koji će morati da se rešava na državnom nivou, baš kao i deponije jer mnogo toga zavisi upravo od države.

Kad spomenuste deponiju, da li ima ikakvih pomaka u dobijanju saglasnosti za transfer stanicu jer je očigledno da brdo smeća u Stanjevinama nastavlja da raste?

1

-Mi i dalje odlažemo smeće u Stanjevinama. Ili da kažem slikovitije: mi „trpamo“ tamo smeće .Moja ideja je da na kraći rok ublažimo problem odvoženjem smeća na zajedničku deponiju Priboja i Nove Varoši jer smo svojevremeno i mi ulagali u pripremu ove lokacije, ali još nema odgovora. Slao sam dopise opštini o trenutnom stanju ali nema pomaka.Opština je u kontaktu sa nadležnim ministarstvom ali nemam informaciju dokle se stiglo sa predlogom da se u Strugovima gradi transfer stanica. Istina je da smo od toga dosta očekivali jer je dobar deo sredstava obezbeđen.

Ako ne stigne odgovor sa nivoa države, da li će propasti sredstva koja je za ove namene opredelila Vlada Slovenije svojim budžetom za 2018.godinu?

-Moglo bi se tako reći ukoliko se ne nađe lokacija jer su ta sredstva od oko 800.000 evra predviđena u budžetuVlade Slovenije za 2018. odnosno izgradnja transfer stanice bi trebalo da se realizuje u 2018.godini uz pomoć tih sredstava.

Grejna sezona se završava. Ova usluga je još jedna „bolna“ tačka JKP“Lim“.

-Završili smo sa nabavkom energenata i svodimo upravo stanje. Zima jeste bila blaga ali to nije umanjilo problem, niti je umanjilo potrošnju energenata. Nabavljeno je 750 tona mazuta, jer smo „peglali“ dug prema Gimnaziji. Naime, pošto je prethodnih godina JKP“Lim“ bilo u lošoj situaciji, a ova kotlarnica je zajednička, Gimnazija je nabavljala više energenata, pa smo ove godine vratili i taj dug. Potpisali smo sa Direkcijom za robne rezerve da do 2020.godine vratimo sve količine mazuta(280 tona) koje su nam posuđene. Obaveze su još uvek velike za mazut i za ovu sezonu jer se uvek dug prenosio iz prethodne. Sad je taj dug za mazut oko 40 miliona dinara.

Grejanje veoma opterećuje JKP“Lim“ već više od jedne decenije. Prijepolje je među deset opština sa kojima je nadležno ministarstvo potpisalo sporazu o finansiranju izgradnje kotlarnica na biomasu uz nemačku banku kao partnera. Grad bi trebalo u dogledno vreme da pređe sa skupog grejanja na mazuit na grejanje na biomasu koje je zbog dobrih resursa, za nas daleko jeftinije. Dokle se stiglo?

-Grejanje na biomasu je budućnost jer raspolažemo sa tim gorivom, ima ga dovoljno i to će omogućiti da ceo grad bude obuhvaćem sistemom daljinskog grejanja. Suština je da novac ostaje u ovoj opštini za energente, jer je do sada za mazut odlazilo oko 40 miliona dinara, dosta lokalne radne snage može se uključiti u dopremanje biomase. Postoji predstudija za jednu kotlarnicu kod Gimnazije,a drugu bi uključili na Stadionu. Ali i ovo ulaganje i brzina realizacije zavise od države jer ona vodi proceduru baš kao i kod deponija. Potreban nam je glavni projekat koji će pokazati visinu ulaganja.

 

2

Vratili ste se sa studijskih putovanja po Češkoj i Belorusiji. Oba su vezana upravo za upoznavanje sa sistemom grejanja na biomasu. Kakva su saznanja?

-Bio sam u delagaciji opština i toplana koje su obišle Češku, odnosno grad Trebič. U Belorusiji smo predsednik opštine Zindović i ja dobili poziv da budemo deo delegacije koja je obišla gradove Orša i Minsk. Upoznali su nas sa postrojenjima koja su na biomasu, različite snage i vrste čija je vrednost od 2 do 20 miliona dinara. Radi se o inovativnim rešenjima ali prilagođenim uslovima opština koje su nerazvijene. Mogućnosti su velike, koriste se različiti energenti, a kod nas je to drvna sečka i to je u ovom trenutku energent koji je 4 puta jeftiniji od mazita. Svakako je to veoma važno za ovaj grad ali o rokovima nisam kompetentan da govorim.

Da se vratimo svakodnevici. Kako je sada stanje sa dugovanjima?

-Dugovanja smo znatno smanjili. Naše obaveze trenutno su ukupno oko 40 miliona dinara za mazut, a prema ostalim dobavljačima kreću se ispod 10 miliona dinara. Sa naplatom i dalje ima ozbiljnih problema ali nalazimo sve zakonske mogućnosti da to poboljšamo. Dugovanja prema nama su 220 miliona dinara. Od toga 115 miliona su dugovanja preduzeća koja su u stečaju ili više ne rade i to je teško naplativo. Privreda i građani duguju oko 90 miliona dinara, a 15 mliona je u sudskom postupku. Najveći problem nam je i dalje dotrajala oprema i mehanizacija i odliv zaposlenih zbog penzije ili bolovanja, tako da je broj izvršilaca mali, posebno na osnovnim poslovima, odnosno iznošenju smeća, čišćenju i održavanju vodovoda. Sve je manje majstora u preduzeću, a novo zapošljavanje nije dozvoljeno. Javni radovi donekle ublažavaju ovaj ozbiljan problem.

Imenovani ste za direktora u punom mandatu. Kako vidite JKP“Lim“ za četiri godine?

-Nadam se da posle 2020.godine većina problema neće više biti aktuelna. Mislim da je to realno, posebno kad je reč o lokaciji za deponiju i vodosnabdevanje jer se tu očekuju i najozbiljniji pomaci. Voda je naša osnovna delatnost i za građane najvažnija, to je i razlog postojanja ovog javnog preduzeća. Prošlu godinu je obeležilo puštanje u funkciju vodovodnog postrojenja u Brodarevu, ovu svakako vodovod za Luke, a idemo u pravcu proširenja mreže da bi što više ljudi imalo kvalitetnu vodu sa gradskog vodovoda. Mislim da ćemo ući i u ozbiljnu fazu izgradnje toplane na biomasu ali isto tako mislim da grejanje treba odvojiti iz ovog preduzeća jer ugrožava osnovnu delatnost. Jedini način da ove dve delatnosti, značajne za građane, funkcionišu kvalitetno je da budu odvojene, uz mogućnost formiranja novog javnog preduzeća.To su, uostalom oblasti koje su u direktnoj ingerenciji lokalnih samouprava.

 

Izvor: List "Polimlje"

Pročitano 760 puta